Празник вечног живота - Вазнесење Господара нашег

Вазнесење Господње је један од најцјењенијихпразнике које је успоставила Православна црква. Прославља се четрдесети дан после Ускрса и, у свом симболичком значењу, приближава се најсветије Васкрсењу.

Током боравка међу живимХрист је морао више пута доказати чудесну суштину догађаја Свете недеље. И онда, као и сада, људи су били склони да сумњају у истинитост догађаја који су касније откривени у новозаветним Јеванђељу. Нико није знао Исуса боље од своје мајке и ученика. Провео је пуно времена да комуницира с њима, схватајући њихову људску природу. Сврха заједничких оброка и разговора био је да их убеди да је то он и нико други, погубљени, васкрсни и инкарнирани.

Међутим, након васкрсења, Син Божији је већ прекинутда буде обичан земаљски човек, дошао је блиским људима само неко време да им објасни како проповедати реч истине, упућивши их до сада да буду у Јерусалиму заувек. Христ је схватио да су његови земаљски дани бројани и пожурио да објасне читаву суштину хришћанског учења, тако да су га апостоли правилно пренели и проповедали људима.

Вазнесење Господње се десило на Маслинској гори,то на путу од Јерусалима до Бетаније. Како су питања постављена од стране ученика показивала, делимично су били заведени о великој мисији свог учитеља послатог на земљу како би спасили читаво човечанство. Апостоли су се распитивали о обнављању краљевства Израеловог, то јест довољно локални задатак, док би свето учење о Христу требало владати широм свијета. Ово се каже у Исусовом одговору: позвао их је да сведоче о њему у Јерусалиму, Самарији, Јудеји иу свим земљама и земљама.

Затим је дошло до Вазнесења Господње. Подигао је руке и уздигао се у небо, седећи десно, то јест десно од небеског Оца. Још више сумњи у Божанско порекло Божјег Сина није било. Али Христ није отишао од нас живети на земљи, већ показао пут до Царства небеса - раја - за све људе који живе на грешној земљи. Вазнесење Господње постаје нека врста моста која повезује земаљски и небески живот и доказала је бесмртност душе, њено бесконачно постојање. Исус је учинио све у свом животу на земљи да убеди човечанство које је волио у исправности његових проповеда. Жртвовао је све за ту сврху, да само човек који живи на земљи може да стави на олтар вере.

Празник Узвишења носи све вјерниценада спасења и утеха за све ожалошћених, изгубили своје најмилије. Као што је Христ, који припрема својим студентима да поставе један поред другог, и сваки православни хришћанин зна да је његово одвајање од вољених који је напустио земаљски свет је привремена, али у небеском животу га чека везу са њима. Исус држи све практикује његова учења, тако да праведници предстател свака особа пред Створитеља.

У 2013. години овај велики празник је пао13. јуна. Узвишење Господње се слави по астрономским мерењима, а датум је везан за дан Свјетског васкрсења. На тај дан је црквена служба лепа и свечана, тропарија, кондак и величанство се читају, а људи се моле за снагу потребном за превазилажење греха и за достизање Краљевине небеске.