"Врхови не могу, ниже класе не желе": Лењинова идеја о револуцији

"Врхови не могу, ниже класе не желе" - добро познатоизраз припадности Лењину, који је одређен револуционарну ситуацију у друштву, када, по његовом мишљењу, су зрели сви неопходни услови за државног удара и свргавања владајућег режима. Ова теза је преузет његови наследници, и у совјетско доба, отишао у свим наставним средствима о историјским и друштвеним наукама. У нашем времену, израз је такође сачувана, иако се користи у другим контекстима у односу на друштвено-политичкој ситуацији.

Карактеристике времена

Фраза "врх не може, ниже категорије не желе" по први путзвучало је у Лењиновом раду "Мајски дан револуционарног пролетаријата" 1913. године. На почетку 20. века, Руско царство је било у прилично тешкој ситуацији. С једне стране, доживјела је период економског и индустријског раста, те је до тада постала једна од водећих свјетских сила за индустријску производњу. Међутим, њен међународни положај је био изузетно тежак због неуспеха руско-јапански рат у којем је наша земља није успела и изгубила део Сакхалин Исланд, што је изазвало незадовољство јавности. Стога, израз "горње класе не могу, не желим ниже класе," Лењин, вероватно желео да покаже напета ситуација у друштву и у горњим круговима власти.

Учења

Горња формулација је уско повезана сањегов развој теорије револуционарне ситуације. Према његовим одредбама, револуција је могућа само у три случаја: када су власти, влада није у стању да управља стари систем, друштво је у депресивна стања и више не жели да се помири с његовом ситуацијом, и на крају, када су људи у стању да организује и спроводи масовно против постојећег система. Идеја да "више класе не могу, не желе ниже класе", изражено аутора у контексту разговора о револуционарне ситуације у другом делу, под називом "колапса ИИ Интернатионал" (1915). То је био тежак пут у историји наше земље, који су учествовали у Првом светском рату, што је довело до погоршања друштвено-политичке ситуације и раста опозиционе осећања.

О кризи

Лењин је такодје формулисао идеју заспровођење револуције захтева озбиљну и дубоку кризу владе. У овом тренутку, по његовом мишљењу, масе би требало да организује револуционарна партија која би преузела вођство покрета. Према његовим ријечима, ово је важан субјективни предуслов за успјешан удар.

О економији

Лењин је веровао да је то једини излазкриза је требало да буде буржоаско-демократска револуција. "Врхови ..., дно не жели" је фраза која је у компримираном облику изразила основни концепт његовог учења. Међутим, он је сматрао да је разлог за све то дубока социо-економска позадина, укоријењена у основи производње. Крајем 19. века, Лењин је у многим својим делима, а пре свега у књизи Развој капитализма у Русији, тврдио да је капиталистички начин производње коначно формиран у нашој земљи. По његовом мишљењу, држава је ушла у највишу фазу капитализма - империјализам, како је Лењин и даље говорио, о потреби револуције. У овом раду детаљно је анализирао домаће тржиште, поделу рада и робну производњу, што је на крају довело до капитализма. Садашња ситуација, односно владина криза и осиромашење народа као резултат њене експлоатације, довели су до тога да „више не могу, али ниже класе не желе“ да се суоче са постојећом ситуацијом. У овом другом случају, аутор је уочио најважнији предуслов за могућност државног удара.

Поређење са другим учењима

Треба напоменути да је Лењин развио ове својеидеје у време када су у Русији постојали други друштвено-политички трендови који су иначе објашњавали развој наше земље. На пример, народници су тврдили да капитализам није обавезан за економију царства и говорио је о предностима мале производње. Лењин је, напротив, тврдио да је капитализам неизбежан, да се природно развио из робне производње, која је, пак, настала из друштвене поделе рада. Он је такође у потпуности прихватио марксистичку доктрину социо-економских формација, која је сугерисала да ће у случају контрадикција између производних снага и производних односа настати предуслови за револуционарни удар. Управо ова мисао која је у сажетом облику пренијела изјаву “врхови не могу, ниже класе не желе.

Лењин је то већ покушао да докаже у Русијиреволуционарна ситуација је сазрела и да је могуће извршити државни удар под вођством бољшевичке партије. Настава је касније призната као службена и сматрана је у школским и универзитетским предметима.