Шта је транскрипција, његови знаци и тачан изговор на енглеском

Енглески је један од најважнијих на свету, његовразмишљају о дому више од 500 милиона људи, и колико их поседују у већој или мањој мери. Почевши од учења енглеског језика, пре свега смо суочени са учењем речника језика, његове граматике и, наравно, изговора. Како правилно читати реч, нарочито ако се његово писање јасно разликује од звучне ознаке? Транскрипт вам помоћи у томе. А шта је транскрипција, његова ознака и начини читања, научићете из нашег чланка. После свог пажљивог истраживања, лако можете изговорити и најсложеније речи, као и користити речник и наставне материјале, где се широко користи.

Дакле, шта је транскрипција

Ако узмемо научну дефиницију, онда је то системснимање знакова и правила њихове комбинације, која имају за циљ да забележе исправан изговор ријечи. То јест, заправо, пишемо једно, али у звуку добијамо нешто сасвим другачије. Учење знакова енглеске транскрипције, баш као и основна писма, лако можете научити било који текст написан на енглеском. На крају крајева, на овом језику, као и на руском, речи често пишу другачије него што се изговарају, а понекад је неопходно научити њихово тачно читање како не би у будућности направиле грешке.

Главни знаци и правила читања транскрипције на енглеском

Да бисте пренели исправан изговор енглескогречи су изумеђене фонетичком алфабетом, у којој се звучи означавају посебним фонетским знацима. Имајте на уму, упркос чињеници да слова на енглеском језику 26, звучи у њему - чак 44. Због тога, за најбоље савладавање језика треба им обратити пажњу. У принципу, пренос изговора постоји на било ком језику, стога се различити знаци користе не само за енглески језик, већ, на примјер, за транскрипцију руских ријечи. Ово је веома згодно, с обзиром на то да су правила прилично стандардна, и пажљиво их запамтите, можете пренијети звук апсолутно било које језичке јединице. Знајући која транскрипција је уопште, почнемо да је проучавамо. Даље, дају се правила за читање самогласника, двоструких и сагласних звукова.

Прочитајте самогласнике правилно

и ː је дугачак, перкусиван звук вокала "и", на пример: чај, море;
ɪ - кратки и нестабилни (али понекад могу бити шок) звук између руских "и" и "с, примјери - бит, пословни;
ӕ - изговарано као јасан и перкусиван звук, сличан нечему између "а" и "е", на примјер: мачка, пацов;
ɑː - дуг и дубок звук "а", примери - ауто, срце;
ɔː - такође дуг и отворен "о" звук, прочитајте речи сортирај, плоча;
ʊ - врло кратак звук "У", на пример: пут, могао;
у ː - напротив, дугачак, мало омекшан "и" звук, на пример - будала, ципеле;
ʌ - звучи ближе бубањ звучи "А", на пример: горе, пар;
ɜ ː - мало дугачак звук између "е" и "о", читати - њу, окренути;
ә - кратак, не сасвим јасан "а" звук, у речима док, алиас;
е - благо омекшан звук "е", на пример: кревет, глава;
ɒ - звук сличан нечему између "о" и "а", речима роцк, тело.

Правила за очитавање двоструких звукова (дифтонги)

еи - помало опуштен "хеј", на пример: траи, маке;
аи - читамо као једноставно "ах", речима небо, купити и тако даље;
ɔɪ - изговара се као "ох", на пример: радост, дечак;
ɪә је крст између "уе" и "иа", на пример: страх, овдје;
еә - звук "еа", где је последњи "а" - без напрезања, по речима коса, тамо и тако даље;
ʊә - дугачак звук "и", на крају човек може чути неконзистентан "а", на пример: турнеја, сиромашна;
аʊ - помало омекшан звук "аи", по речима панталоне, сат;
әʊ - такође мало мекан "ох", на пример шала, иди.

Прочитали смо звуке сагласности

п - јасан, снажан звук "н", примери - паркинг, отворени;
б - такође јасан "б", у плочи плоче, напуштање;
т је "т" звук, али када га изговорите, ставите језик мало виши од изговарања сличног руског звука, на пример: пртљажник, пријем;
д - јасан "д", у речима додајте, оглашавање;
к је звук "к", у речима као што су корд, школа;
г - изговарано слично руском "г", на пример: милост, сложите се;
тʃ - поново мало омекшан "х" звук, по речима шансе, улов;
дʒ је снажан перкусивни звук између "х" и "ф", обично на руском језику, преноси се као Јоон, Јацксон, на пример: џунгла, логика;
ф је исти као руски "ф", на пример: будала, довољно;
в - чита се једноставно "у", на пример: вокал, глас;
θ - прилично тешко изговорити звук, покушати да стисне језик између зуба и реци "ц" или "ф", на пример: хвала, етничку;
ð - правило изговора је исто као и претходног звука, покушајте да изговорите гласом "з" или "ин", на пример: ту, ово;
с - звук скоро идентичан руском "ц", речима у недјељу, истоку;
з - изговорење је близу руског "з", на пример: зебра, одступи;
ʃ - Такође близу руског "ш", само мало мекше, речима сјај, акција;
ʒ - само мекани звук "ж", на пример: визуелни, уобичајени;
х - звук "к", једва чујан изразен на издисању, на пример: глава, брдо;
м је само звук "м", на пример: мајка, миш;
н - изговара се скоро исто као и руски "н", само је језик подигнут нешто вишим до неба, у речима белешке, знање;
ŋ - звук "н", јасно изражен "у носу", на пример, пева, чита
л - слично руском "л", али не и меканом или тврдом, већ нешто у просеку, на пример: смех, легалан;
р је звук "п" и "л" медиу, поред тога опуштен, речима насумичним редом;
ј - звук веома близу руског "и", на пример: ипак, ви;
в је кратки звук изречен између "и" и "ин", речима шта, где, један.

То су били главни знаци преноса енглеског изговора. Пошто их пажљиво проучавате и већ знате која је транскрипција, сада ћете без великих потешкоћа читати било коју енглеску ријеч.