Основна питања на енглеском

Постојећа врста питања на енглеском језикуВећина случајева поклапа се са оним што је доступно на руском језику, али, због језичких разлика, могућности руског језика дају више опција него енглески.

За почетак, неопходно је разумети то све врстепитања на енглеском, вежбе на којима можете пронаћи у многим угловима огромног Интернета, сврставају се у две категорије - опште и посебне. У том смислу, питања на енглеском језику се не разликују у оригиналности, јер се на многим (ако не и свим) језицима свијета таква класификација прихвата. Подсјетимо да су уобичајена питања таква питања, на која се може одговорити "да" или "не"; а посебан одговор поставља питање одређеном члану предлога. На пример:

• Опште питање: Да ли уживате у боравку овде? (Свиђа ли вам се овде?); могући одговор је да! (Да).
• Посебно питање: Који је ваш омиљени џез бенд? (Који јазз ансамблу највише волите?); могући одговор је да волим неколико. (Имам неколико фаворита).

У првом случају, можемо се ограничити на краткоодговор, према којем саговорник може донијети конкретан закључак у вези односа дате особе са предметом питања. У другом случају, потребне су додатне информације, без којих ће одговор бити непотпун. Међутим, било би нетачно рећи да наведени примери илуструју све врсте питања на енглеском језику. Заправо, постоје више варијација.

Самостални су непотпуни у облику својих питања на енглеском језику, они се такође називају одвојеним или потврдним питањима. Ево неколико примера:

• Идеш тамо вечерас, зар не? (Идете тамо вечерас, зар не?)
• Нисте заборавили своју књигу данас, зар не? (Нисте заборавили своју књигу данас?)

Ради потпуности, овде се могу додати питања индиректног говора, али се заиста могу назвати питањима са великим издужењем.

Сада о емотивном оптерећењу и интонацији,Имају сва питања на енглеском, ако се користе у колоквијалном говору. Главно правило је да се уобичајена питања изговарају узлазно, а специјалне се говоре у опадајућем тону. Проблеми са раздвајањем могу се користити или као опадајућа или узлазна варијанта. У том случају, узлазни тон питања указује на то да звучник није сигуран или не зна одговор, а тон за надоле показује поверење у добијање очекиваног одговора.

У закључку, вреди дати неки савету вези употребе речних речи и израза. У савременом енглеском језику треба јасно разликовати анимира и мртве предмете, као и да ли је питање постављено, односно рачунају на безброј именица. На пример, упоредите ова три израза:

Колико времена - Колико времена - Колико дуго (које вријеме - колико дуго - колико дуго)

У првом и другом случају,именица, али у трећем није; Међутим, када је преведен на руски језик, може бити сасвим прикладан и потребан. Иста двосмислена ситуација је могућа приликом превођења са руског на енглески:

Од када сте ушли у институт?

Колико пута сте покушали да уђете / Колико сте били успешни у покушају да уђете?

Постоји много таквих замаха, ау сваком случају неопходно је сазнати које опције изворни говорници бирају у одређеној ситуацији.