Радни односи
Радни односи су послестране уговорнице о раду и социјални и радни односи регулисани одговарајућим законодавством, под којим се запослени обавезује да обавља радне функције, а послодавац - да обезбиједи рад и плаћа за то, како би осигурала сигурност услова рада.
Садржај радних односа - међусобна права и обавезе дефинисане у уговору о раду, као и држава утврђена законом.
Знаци радног односа:
1. Запослени лично учествују у производним активностима послодавца и не могу додијелити рад другим лицима. Послодавац, заузврат, нема право замијенити радника са другом.
2. Запослени обављају рад на одређеном специјалитету или положају наведеном у уговору.
3. Приликом обављања радних функција, запосленик мора да поштује унутрашње радно уређење утврђено у организацији.
4. Радни односи су примања, запослени се плаћају плаћањем својих зарада.
5. Свака од страна у уговору у било које вријеме може прекинути правни однос.
Основа за њихово појављивање је закључивање уговора о раду.
Предмети радних односа - запослени ипослодавац. Први је физичко лице које поседује правни капацитет рада (то јест, способност да има права и дужности у сфери рада и извршава их својим радњама), који је у радним односима са послодавцем. Други могу бити и физичка и правна лица.
Предмети радних односа могу бити:
- запослени - грађани, укључујући и иностране земље;
- послодавци - разне институције, организације, предузећа, фирме итд.
- радни колективи;
- синдикалне комисије и друга изборна тела овлашћена од стране запослених;
- социјални партнери представници представника удружења послодаваца, синдиката и извршних власти на савезном, регионалном, секторском и републичком нивоу;
- агенције за спровођење закона - радна арбитража, комисија за помирење, суд;
- Послодавац је држављанин или јавна организација која је примила запосленог у своје особље.
Предмет правних односа у сфери рада подразумијева извршење одређене врсте посла у складу са квалификацијама, специјалношћу или положајем.
Постоје врсте радних односа:
- који настају у вези са обезбеђивањем запослења и запошљавањем одређеног послодавца;
- између послодавца и запосленог;
- између радне снаге и његових представника са послодавцем;
- друштвено-партнерски правни односи у одржавању и закључивању колективних уговора, споразума на секторском, територијалном, федералном, регионалном и професионалном нивоу;
- радни односи за професионални развој, стручно оспособљавање и преквалификацију особља;
- праћење и надзор над поштовањем закона о заштити на раду и законима о раду;
- о учешћу синдиката и самих радника у успостављању радних услова, примјену радног законодавства у случајевима предвиђеним законом;
- процедурални радни односи за рјешавање колективних и индивидуалних спорова;
- о одговорности у вези са насталом штетом.
Постоје и друге класификације. Према томе, радни односи се деле на: главну, помоћну и заштитну. Први се појављују у вези са спровођењем радне снаге, друго о запослењу, синдикалним активностима, обуци итд., А треће - у радним споровима, обавезном социјалном осигурању и одговорности.