Ретроактивни ефекат закона у кривично законодавство Руске Федерације
Ретроактивност закона је правна дефиниција,што је уобичајено за означавање проширења поступка акта санкционисаног државом на догађаје који су се догодили прије његовог усвајања. Другим ријечима, концепт указује на законитост настанка правних посљедица генерално обавезујуће норме у односу на околности у тренутку појаве којих је дошло друго правило понашања.
Одредбе Устава Руске Федерације одражавају се инаведени су у федералном закону и нормативним актима нижих нивоа. Стога се члан 54 Основног закона дуплира и објелодањује у чл. 10 Кривичног закона. Законодавац чини важан додатак уставној одредби, која одговара, у смислу, тексту садржаном у документу који има највишу правну снагу. Али истовремено, одредба Кривичног законика пружа грађанима додатне гаранције. Дакле, према мишљењу аутора, инверзна сила закона се одвија не само ако ново правило прописује мекшу казну, већ и ако некако побољшава положај починилаца.
Треба напоменути да ретроактивна сила криминалцазакона проширује свој учинак на лица која издржавају казну у складу са раније делујући строжијим стандардом. Кривични поступак започет након извршења дјела чије је декриминализација санкционисала држава, престаје, без обзира на фазу на којој се налази.
Документ веће правне снагеУсвојен је на националном референдуму и претпостављено је да се текстови подзаконских закона морају поштовати. Али на располагању грађанима не постоје приступачни, важећи и поједностављени правни инструменти са којима би могли да изразе своје мишљење о прихватљивости и исправности генерално обавезујућих одредби које нису повезане са Уставом Руске Федерације. Стога, учинак правила да се ретроактивни ефекат закона може утврдити текстом регулаторног акта је неуставан.