Судство

Место које јеструктура државне администрације у Руској Федерацији, у великој мјери је одређена одредбом о раздвајању власти. Ова одредба је садржана у релевантним члановима Устава земље.

Судство је облик властимоћ, која има независност. Она је предмет само Устава, док су судије независни представници и нису одговорни никоме у вршењу својих функција.

У складу са принципом раздвајања,То спроводи не само расподелу функција између три гране власти, али и успоставили своју независност и узајамно "уравновесхиваемост". Систем јавне управе правосудних органа у вези са извршним и законодавним обавези да користе законе и друге прописе, док има моћ заправо да откажете уредбе, законе, уредбе председника и Владе, ако се утврди да је неуставан.

Треба напоменути да су највиши и обични случајеви који управљају правосуђем у супротности са Владом, председником Руске Федерације, Савезном скупштином.

У изрицању казне судству је додијељенопотпуна независност. Истовремено, извршење ових одлука је одговорност извршних органа. Судска власт путем пријаве грађана на жалбу против неактивности (или акције) може издржати незаконите акте извршне власти. Као резултат тога, функције и овлашћења правде су, до извесног степена, противтежа за друга два правца јавне управе. Генерално, три гране чине пуноправни регулаторни механизам.

Принцип одвајања спречава прелазакмеђусобна контрола и равнотежа у додељивању надлежности. Законодавних и извршних органа снаге немају право да суди на исти начин као и судска власт се не бави законодавству, тако замењује законодавство, као и да интервенише у раду извршне власти. Истовремено, пракса правде има утицај на активности успостављања норми, исправља одређене грешке у активностима извршних структура. Штавише, правосуђе открива прави садржај норми кроз тумачење закона у свом садржају.

У складу са Уставом, има четириврста поступка: кривична, грађанска, уставна и административна. Сваки од њих има свој скуп процедуралних правила и прописа.

Устав не садржи листу свихсудови. Основни закон одражава опште правило. Према одредбама, успостављање правосудног система у Русији врши се по савезним законима и Уставу. Стога, ниједна инстанца не може бити успостављена нормативним актом, изузев савезног закона. Ово спречава стварање посебних правосудних система и актера. У супротном би се повриједило јединство структуре правосуђа у држави.

У конститутивним ентитетима Руске Федерације постоје органи арбитраже иопшта надлежност. Њихове активности се спроводе на истим принципима целе структуре савезне правде. Истовремено, Врховни арбитражни суд и Врховни суд су признати као највиши правосудни орган, у вези са којим органима у предметима се позивају савезни судови.

Тренутно се издвајају следећи примери:

1. Уставна правда.
2. Судови опште надлежности. Ови случајеви рјешавају кривична, грађанска и административна питања.
3. Арбитражни судови. Они разматрају економске спорове и нека друга питања.