Мецкелов дивертикулум

Мецкелов дивертикулум, иначе названдивертикулум јајна, је урођена аномалија танког црева која је повезана са патологијом обрнутог развоја жучног канала у његовом проксималном делу. Непокривени (нелиценцирани) остаје проксимални део, остављајући канал између чаја и пупка.

У првим недељама интраутериног развојаљудско тело функционише жуманце и уринарни ембрионски канали који се налазе у пупчаној врпци. Исхрана фетуса се одвија кроз прву, јер повезује ћурећем врећицу са цревом у фетусу, а кроз други урин улази у амнионску течност. У периоду од трећег до петог месеца интраутериног живота, долази до њиховог обрнутог развоја, - румун, постепено атрофирање, претвара у средњи лигамент.

Ако постоје одређени недостаци у механизму ове трансформације, тада се постепено формира, у зависности од степена очувања неповређеног канала и нивоа локације патологије:

• потпуне или непотпуне пужне фистуле;
• Мецкел дивертицулум;
• ентерокристома.

Ова аномалија откривена је почетком деветнаестог века Јоханн Фриедрицх Мецкел, Јр., немачки анатомичар из града Халле.

Описао је разлике између две диверицуле танког црева:

• створене и састоје се искључиво од слузнице, која се налази на њеној месентеричној страни;
• прави дивертикулум, урођени, који обухвата све слојеве његових зидова и отима антимисентери.

Дивертикулум танког црева класификује се на следећи начин:

према степену постојаности канала:

1) потпуно отворен;

2) делимично отворен:

- ако је са стране црева, онда Мецкелов дивертикулум;

- ако је из пупка, затим омфалоцеле;

- ако је у средини, онда ентерокистом.

3) потпуно затворена.

Од свих горе наведених облика, дивертикулумМецкел је чешћи у 70% случајева и, сходно томе, од 1% до 4% укупне популације. Штавише, код мушкараца се дијагностикује у 2, ау случају развоја компликација 5 пута чешће него код жена. Педесет процената случајева је детектовано код деце млађе од десет година, а остатак код младих до тридесет година. Мецкелов дивертикулум у дванаест процената случајева комбинован је са другим развојним патологијама, али породична инциденција није доказана.

Његова дужина је у просјеку од двије до три.центиметара, минимална величина - 1 цм, а максимална - 26 цм, дебела као прст и, као четинарски процес, уска. Облик подсећа на цилиндар или конус. Обично, Мецкелов дивертикулум се налази на супротној страни илеума илеума, анти-мезентеричан. Просечна удаљеност од њега до вентила Баухиниа је од 40 до 50 цм, може се залемити конопом везивног ткива са предњим абдоминалним зидом, мезентеријем или интестиналним петљама.

Клини ~ ки, у ве} ини слу ~ ајева, уоп {те се не манифестује, ве} се налази углавном током операција на трбушној πупљини у другим приликама или у слу ~ ају развоја компликација.

Дијагноза се потврђује радиолошким путемстудија која користи маглу баријум сулфата као контрастно средство. Ултразвук се може користити као један од помоћних метода. Постоји и специфична метода истраживања - радиоизотопна сцинтиграфија помоћу технеција-99. Код крварења из Мецкеловог дивертикула дијагноза се утврђује помоћу артериографије.

Третман је брз, акомала, онда је техника уклањања иста као и за операцију апенектомије. Али у случају широког дивертикулума са мезентеријем, овај је везан, укрштен и, наметањем меке интестиналне преса, одсећи сам дивертикулум. Затим се зашије рана црева и трбушне шупљине.

Шта је дивертицулоза?

То је стање тела у којемдивертикула дебелог црева, то јест, бројне сакулатне избочине које комуницирају са шупљином дебелог црева (обично у чир дуоденума). Клинички се манифестује само у случају развоја компликација, лечи се хируршки.