Анализа ликвидности и ефикасно управљање ликвидношћу банке

Савремене технологије управљања ликвидношћусадрже два главна приступа: банка или предузеће мора имати залиху ликвидних средстава, или их моћи брзо привући. Ова алтернатива се манифестује у расподели у њему ликвидности - "акција" (стационарна ликвидност) и ликвидност - "проток" (динамичка вредност која карактерише тренутну ликвидност). Анализа ликвидности нам омогућава да закључимо да су ови приступи, стратегије и методе управљања ликвидношћу у пракси прилично ефикасни.

Анализа ликвидности осигурања, банке или банкепредузеће има за циљ адекватно процјену кредитне способности банке или солвентности предузећа и способност гарантирања испуњавања финансијских обавеза према партнерима. У свом најопштијем облику представља упоређивање фондова који су класификовани и груписани у циљу смањења степена ликвидности.

Анализа ликвидности показује да се сва средства класификују у четири групе:

1. Најликвиднији - користи се за претежно текуће калкулације.

2. Брзо реализована средства - исплате, која ће се догодити у року од 1 године, на примјер, потраживања по рачунима.

3. Полако спроведено - исплате, које ће се извршити након 1 године.

4. Тешко се примјењује - користи се дуго.

Прва три могу се стално мијењати, а тиме и више течна.

У савременом друштву, банке по функционалном значају, банкарски систем се може упоредити са циркулационим системом тела.

Привлаче средства, банке преузмуодговорност за поштовање интереса депонената. Посљедњи су заинтересовани да не дозволе капиталу поверене банке. С обзиром на то, банке би требале имати све могућности, до одређеног датума, да испуне своје обавезе без губитка дела свог прихода. Ова способност банке карактерише дефиниција ликвидности банке.

Недавни догађаји у глобалним финансијским тржиштима, анализа ликвидности потврдио потребу да се побољша банкарског сектора у блиској вези са реструктурирања привреде.

Од самог почетка кризних манифестација у светуЦентрална банка није предвидјела снажне негативне посљедице. Претпостављено је да ће се само индиректни ефекти десити подизањем цена финансијских средстава приликом позајмљивања на иностраним тржиштима и смањивањем средстава нерезидената. Али чак и овај сценарио, који је био прилично повољан у очима управљања наше централне банке, имао је значајно повећање ризика од ликвидности банке.

Међутим, ако штете стабилности банкарствасектор није био извана из ватре, већ је настао унутар економског система. Стање и резултати активности банака у великој мери зависе од услова у којима морају да раде. Тешке последице кризе у различитим секторима привреде, чврсто зависне од партнерства са Европом, нису могле утјецати на банкарски систем. Обим услуга је смањен, постојао је снажан одлив ресурса, нагло повећан удио проблематичних кредита, банке су осјетиле недостатак ликвидности. Тада је и захваљујући подршци Централне банке било могуће минимизирати негативне последице за комерцијалне банке.

Као резултат тога, банкарски систем је релативно претрпео кризу због мање зависности од страних инвестиција.

Анализа ликвидности једног броја банака, последице глобалне економске кризе и многих других фактора даје проблем побољшања управљања ликвидношћу посебним значајем.

С обзиром на своју теоријску основу, примењеноданас у банкарству, у почетку треба напоменути да је јединица економске активности било којег предузећа трансакција или, како се примјењује на банку, операција. На основу тога, ликвидност банке може се дефинисати као индикатор који одражава промјену стања банке током обављања банкарског пословања. Стога, управљање ликвидношћу банке није ништа друго до организација банкарског пословања на такав начин како би се осигурала расположивост потребног износа средстава плаћања у траженом року.